Luj ili jahanje na kornjači

Hugentoblerova knjiga, posvećena jednom švajcarskom pustolovu iz 19. veka, Luju de Ružmonu, mnogo je više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu između istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog“ lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos između istine i izmišljotine.Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara.U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.Prevela sa nemačkog Jelena Radovanović.