Loj, novac, reč

Poezija je lični, unutrašnji način čovekovog uranjanja u svet. Spoljne okolnosti, društvena zbivanja, ma kakva bila, ne mogu to uranjanje sprečiti. (U tom smislu, poezija postoji dok postoji čovek.) Ali mogu menjati njegov uticaj na čovekov život: udaljavati čoveka od njega samog i, samim tim, udaljavati ga od poezije. Tada dolazimo do rečenice: poezija ne postoji kako je postojala. Ova knjiga je lični, pesnički pogled na tu situaciju: niti je nameravala, niti je mogla da donese konačne zaključke, nego hoće da izazove razmišljanje. Ako razmišljamo o mestu poezije u društvu razmišljamo i o suštinskim pitanjima čovekovog života.