Ljubav u mračno doba: gej životi od oskara vajlada do pedra almodovara

„Zanimale su me ličnosti iz nekog prohujalog vremena, čije nasleđe je bilo dvosmisleno, koje su propatile zbog svoje homoseksualnosti kao Oskar Vajld (Oscar Wilde, 1854–1900) i irski revolucionar Rodžer Kejsment (Roger Casement, 1864–1916) ili su osećali nelagodu zbog nje i držali je u tajnosti poput Tomasa Mana (Thomas Mann, 1875–1955) i pesnikinje Elizabet Bišop (Elizabeth Bishop, 1911–1979). Bili su to oni koji su dopustili da homoseksualnost dopunjuje njihovo delo, pre nego da njim dominira, kao što je slučaj sa delom pisca Džejmsa Boldvina (James Baldwin, 1924–1987), zatim oni koji su cvetali u nepovoljnim uslovima poput slikara Frensisa Bejkona (Francis Bacon, 1909–1992) i režisera Pedra Almodovara (Pedro Almodóvar, 1949–), kao i oni koji su pisali elegije i memoare tokom epidemije HIV-a poput pesnika Toma Gana (Thomson „Thom“ Gunn, 1929–2004) i Marka Doutija (Mark Doty, 1953–).Ovo je, dakle, u suštini knjiga o gej ličnostima za koje je činjenica da su gej bila sekundarna u njihovom javnom životu, bilo kao posledica izbora ili nužnosti. Ali u čijim su ličnim životima, u dubini njihove duše, zakoni žudnje izmenili skoro sve. Borba za gej senzibilitet počela je kao isključivo lična borba, a potom se polako, ukoliko su se taj gej muškarac ili žena bavili pisanjem ili slikanjem, režijom ili inovacijama, uvukla u jezik, slike i politiku na čudesne i očaravajuće načine. Pisanje ovih tekstova mi je pomoglo da se suočim sa nekim fenomenima – sa mojim zanimanjem za tajnu, erotsku energiju (Kejsment i Man), interesovanjem za katoličanstvo (Vajld i Kejsment su se pred kraj života preobratili u katolike; Almodovarova dela obiluju katoličkom simbolikom), zanimanjem za irske protestante (Vajld, Kejsment, Bejkon), divljenjem prema ličnostima koje, za razliku od mene, nisu bile plašljive (Vajld, Bejkon, Almodovar), mojom večnom opčinjenošću tugom (Bišop, Boldvin, Douti) a svakako i tragikom (Gan i Douti).“