Lice od pepela

zapisao sam stihove na novinune znam hoću li ih ujutro žive naćiu klozetu sapunom skidamfleku od kafepauk se penje uz nit paučinesfumato ulazi u sobugotovo pijan od melanholijevpušim cigaretu na cigaretunemam snage da prospemopuške iz pepeljarena stolu zdjela sa jabukamasunce nije izjutra u sobi zasjalood rane jesenina moj osmijehdosada laje u meniužasnut saginjem se nagloobrušava se tutnjem snijeg sa krovova.„Poezija Vuka Rodića ne imitira beskompromisan život, beskompromisan život imitira poeziju Vuka Rodića. Govorimo, dakle, o hodu po rubu u svakom smislu. Nekom će neposrednost ovih pjesama biti prst u oko, a nekom drugom, pak, pružena ruka prijatelja, otvaranje duše, pokušaj da se stupi u istinsku komunikaciju.“Marko Tomaš