Kvantna poetika: Ekskurs iz prevođenja ideja

Pojam kvantne poetike u ovom radu ne podrazumeva mehaničko prenošenje pojmova iz kvantne fizike u polje književnosti, već ukazuje na strukturnu srodnost između načina na koji moderna nauka i moderna književnost misle stvarnost. Od barokne alegorijske fragmentacije koju analizira Valter Benjamin, preko nadrealističkog raskida sa kauzalnom logikom u manifestima Andrea Bretona i radikalne metaforike eksplozije u delu Lotreamona, pa do skraćenih narativnih eksperimenata i metafizičkih tekstualnih struktura, uočava se postepeno napuštanje kontinuiteta, stabilne i jedinstvene slike sveta. Ova poetička evolucija pokazuje izražitu homologiju sa konceptima koje formulišu Verner Hajzenberg i Nils Bor – neodređenost, komplementarnost i nemogućnost jedinstvenog opisa sistema – kao i sa dinamičkim modelima koje predlaže Ričard Dajman.Kvantna poetika je hermeneutički model koji polazi od pretpostavke da tekst ne može redukovati na jedno značenje, već funkcioniše kao polje mogućnosti u kojem se smisao pojavljuje u zavisnosti od pozicije čitača. To je imenovanje poetike nestabilnosti, superpozicije i prekida, u kojoj se književni tekst uspostavlja kao dinamički sistem, blizak kvantnom nego klasičnom modelu stvarnosti.