Kula vetrova - potraga za parametrom zla

Staroegipatski zapis o Plejadama – glavni povod okupljanja – imao je svog zlog blizanca: zapis o tačkama geopsihičkog zla, koje se na tačno određenom mestu i trenutku aktiviraju u ljudskoj prirodi. To je isprva bila samo pretpostavka, jer takav svitak u Bahariji nije bio nađen. Međutim, ubrzo se u zamku pojavio jedan indijski ekspert – ušavši na skup lica skritog ispod kapuljače – koji je tvrdio da u rukama ima prepis milenijumski stare mape zla: rezultat visoko razvijene astrološke matematike u drevnoj Indiji. Izneo je zatim tezu da je ta mapa korisna za ovladavanje silama zla u svetu – iako se ove nikad ne mogu sasvim razlučiti od sila dobra. Njegov iznenadni dolazak i nastup izazvali su – na ovom kosmopolitskom skupu – opštu pometnju. Nakon dugih razmatranja autentičnosti dokumenta (koji je prepis davnog prepisa – pa ipak i sam veoma star) došlo je do podele među znanstvenicima: jedni su smatrali da je spoj ta dva elitna koda (staroegipatske mape postanja i staroindijske mape zla) doneti traženo rešenje; drugi, pak, da neće – jer je unakrsno pretumačivanje tih dvaju kodova opet proizvesti jedan zatvoren (praktički neupotrebljiv) kod. Ovo drugo mišljenje je preovladalo, bivajući prihvaćeno i od samog Indusa. Ali, ovaj se i dalje držao stava o korisnosti svoga donesenog zapisa – jer ovaj, ako i ne donosi rešenje zagonetke zla, ipak omogućava kontrolu nad elementima istog u ovom svetu. Albertov prethodno izneti argument, koji je išao direktno protiv Indusovog stava, bio je taj da bi ljudska duša – pod takvom kontrolom – izgubila moć alhemijskog preobražaja, i sposobnost za samovođstvo. A i pitanje je ko bi vršio tu kontrolu.