Kosmička šara : o lepom u filozofiji stare Kine

Svaki put kada se izvodi ova „sveta igra", ontološki i egzistencijalno se utemeljuje, situira stvarnost za koju ta igra/ples važi. Ona životu pripada bitno, ne kao nešto što mu je pridodato, spoljašnje i manje važno, već kao ono unutarnje i iskonsko po čemu i kroz šta život uopšte i jeste život. Zato se igra, na koju upućuje piktograf za lepo, u svetlu tzv. iskonske tajne, javlja kao pouka i vest, ukras i bit čoveka, kosmički obrazac (li ), lepo, koje se u večnoj sveprisutnoj meni svega što jeste ispoljava kao nešto božansko i sveto.Lepo je sve ono što se da „videti". Lepo se ne može odvojiti od egzistencije/postojanja.