Knjige ili cigarete

Knjižar mora stalno da laže o knjigama, a to ga odbija od njih. Stalno ih briše, tegli, premešta tamo-vamo. Nekada sam zaista voleo knjige i sve u vezi sa njima; voleo sam da ih gledam, mirišem, dodirujem, naročito ako su stare pedeset i više godina. Najveće zadovoljstvo mi je bilo da na seoskoj aukciji kupim gomilu knjiga za jedan šiling. Postoji neka čudnovata draž u skupljanju tih starih, pohabanih knjiga. Nailazite na manje poznate pesnike iz 18. veka, nepotpune tomove romana, ukoričene ženske časopise, zastarele magazine koji su odlično neobavezno štivo za čitanje u kupatilu, razbijanje nesanice ili za ubijanje onih petnaestak minuta pred ručak. Međutim, nedugo nakon što sam se zaposlio u knjižari, prestao sam da kupujem knjige. Svakodnevno gledanje hiljada i hiljada knjiga ubilo mi je svako uživanje u njima. Postale su mi dosadne i čak su mi pomalo stvarale mučninu. Sada ih kupujem povremeno, i to samo one koje ne mogu da pozajmim a zaista želim da ih pročitam. Onaj slatkasti miris blago ubuđalog papira više me ne privlači. Previše me podseća na paranoične mušterije i mrtve zunzare.