Klub ubica slova

Tumačenje i duboko razumevanje biblijskih tekstova posebno jevanđelja – očigledno je neodvojivi deo semantičkog okvira i duhovnog doživljaja ruske književnosti. Činjenica je, ništa manje očigledna, da pravac ovog tumačenja uveliko vrluda: često se događa da se zajednički element, zaplet, atmosfera, veoma razlikuju u individualnom umetničkom doživljaju pisaca, a jedan od najoriginalnijih tumača jevanđelja u ruskoj književnosti prve polovine dvadesetog veka svakako je bio Sigizmund Kržižanovski, i to uprkos činjenici da tumačenje svetih tekstova za njega nije središnje mesto (i pored bezuslovne važnosti) za stvaranje umetničkog sveta, za razliku od Bulgakovljevog Majstora i Margarite ili Pasternakovog Doktora Živaga. Za Kržižanovskog ništa manje privlačno je i važno nasleđe klasične filosofije kao predmet tumačenja i umetničkog poimanja, ali njegova originalnost u “tumačenju” novozavetnih tekstova svakako zaslužuje pažnju. Najdublje refleksije jevanđeljskih motiva, nema sumnje, pronalazimo u Klubu ubica slova.