Kita mahnita

U Kiti Mahnitoj, mi zapravo pratimo dva stripa. Jedan se može nazvati kratkim interludijima, simboličkim minijaturama u kojima prikazani likovi doživljavaju razne transformacije, pretvarajući se kroz nekoliko slika u neobične čaure, nadrealne oblike, u autorski košmar. Taj strip je nelinearan i, iako preseca onu drugu, da kažemo pravolinijsku radnju, s njom nema direktne veze.A tu drugu radnju možemo opisati kao erotski strip i kao svemirsku avanturu, kao tvrdu naučnu fantastiku i tvrdu… pa, naslov dovoljno govori. Ova priča je, hrabro ćemo reći, konvencionalnija, iako prati doživljaje junaka po imenu Kita Mahnita dok beži od onih s kojima ne želi imati odnos, ka onima s kojima, ultimativno, to želi. Priča na trenutke klizi glatko, ali se onda nenadano raspline u nadrealističku fantaziju, i u stripu ima svih vrsta provokacija: od toga da se autor na trenutke direktno obraća čitaocima do, naravno, isticanja falusnih simbola na sve strane.Kita Mahnita je i danas, sigurni smo, strip koji čitaoca ne ostavlja ravnodušnim. A i kako bi kad je tako lud i konfuzan, a zapravo veoma promišljen, višeznačan i majstorski nacrtan.