Kintsugi tijela

Roman Senke Marić je nežan i borben, tužan, ali nimalo patetičan, njega konstituiše jedan nesvakidašnje snažan narativ o slabosti. U njemu caruje bolesno telo koje lucidno misli i duboko oseća, koje ume da bude i pobedničko i groteskno, a o tom se telu izjašnjava svesno sapet jezik koji čvrsto spreže sećanja i čitanja, terapije i operacije u staccato rečeničnu artikulaciju. Senka Marić se ne da širini, odupire se iskušenju ekstenzivnosti sabrano i spremno, naraciju skuplja i sažima, ne dozvoljavajući da se isečak ličnog iskustva pretoči u hroniku, roman-reku niti u nepregledno samosažaljenje autobiografije.Vladislava Gordić Petković