Kao eho na sonaru

Ovo putovanje poezije znači i njeno uporno prilagođavanje i preispitivanje u okviru novih pejzaža i drugačijeg ritma, a otud i polazna tvrdnja da su stihovi potrebni da bi se razaznalo šta je iza reči, iza svega, poezija ne znači kao hleb ili novac, već morfijum. No, ni ta pomerena, opojna slika sveta koju ona može da uspostavi, nije totalno – pa ma kako trenutačno – bekstvo, niti dozvoljava bilo kakvu iluzi- ju o tome, ali teži da kao poslanica uspostavi jednu alternativnu narkozu, konkurentnu onoj zvaničnoj.Sonja Veselinović