Kalendar mog detinjstva: drugi deo

Objasnio sam ranije zašto se svoje porodice najrađe sećam nasmejane i šašave, ali situacije kao ova pokazivale su da bi moji roditelji bez problema mogli biti junaci i neke žanrovski potpuno drugačije knjige. Matori me tog dana ni na trenutak nije ispuštao iz naručja, i znam da se ne bi smirio dok me ne položi u čist i uredan krevet, pa makar zbog toga bude morao da me nosi i čitavim putem nazad do kuće. U mnogo čemu su njih dvoje bili daleko iznad proseka, a u brizi i pažnji prema svojoj deci bili su gotovo neprikosnoveni. Srećom, priča se dalje odvijala tako da mirne duše mogu da je nastavim u onom stilu u kom sam je i započeo…