Kako mislimo reči

Kada se u svakodnevnoj komunikaciji pitamo o značenjima reči i onoga što je njima (is)kazano, prirodno je da prednost dajemo prepoznavanju sadržaja poruke, a da pri tome pažnju ne obraćamo na način(e) ‘produkcije smisla’, tj. na procese nastanka i/ili modifikacije semantičkog sadržaja jezičkih jedinica. Ipak, reči uobičajeno posmatramo kao ‘sadržatelje’ ideja i koncepata koji se, prema shvatanju kognitivista, oformljuju na osnovu naših iskustava.