Još jedan dan života

Godine 1975. Angola je tonula u potpuni haos. Svi koji su mogli pakovali su sanduke i očajnički pokušavali da napuste tu opkoljenu koloniju. Kapušćinjski je, međutim, krenuo u suprotnom smeru — iz udobnosti Lisabona, zaputio se prema Luandi, nekada poznatoj kao „Rio de Žaneiro Afrike”, sada zahvaćenoj potpunim rasulom. Angola, viševekovna portugalska kolonija, isprva zemlja robova, kasnije zemlja rudnika i plantaža, generacijama siromašnih Portugalaca bila je obećana zemlja. Nakon sloma fašističke diktature u Portugalu, naglo su prekinute veze s Angolom, što je pokrenulo katastrofu — građanski rat koji je u istoriji ostao upamćen kao jedan od najdužih. Kapušćinjski se našao u središtu te drame, putujući kroz zemlju prepunu improvizovanih kontrolnih punktova, gde je pogrešna reč mogla koštati života. Beležio je utiske o mladim vojnicima iz Kube, Angole, Južne Afrike i Portugala koji su se borili u maglovitom ratu globalnih posledica i ispisivao stranice o osebujnoj brutalnosti zemlje koja je bila iznenađena i razdeljena tek stečenom slobodom.Izuzetan spoj novinarstva i umetnosti omogućava nam da se približimo onome što Kapušćinjski naziva neizrecivom istinskom slikom rata.— Salman RuždiApsolutni klasik i pravi primer poljske škole reportaže.— Januš R. KovalčikPotpuno fascinantna knjiga — ispunjena suptilnim istinama i prikrivenim uvidima.— The New York Times Book ReviewNjegove vrline su stil i dar za priče koje u jednoj savršeno oblikovanoj slici sažimaju čitave svetove.— The Washington PostStil Kapušćinjskog poseduje snagu i viziju prave književnosti.— The Boston GlobeUprkos uverenju da se „slika rata ne može preneti”, Kapušćinjski je upravo to učinio – i to odlično.— Newsweek