Jerusalim na pesku – poetika i politika moderne energije

Историја песничког оплакивања мртвих и улога Првог светског рата у тој историји сложеније су него што их наша и страна књижевна критика представљају. Иако је Први светски рат изнедрио више песама него било који сукоб пре или после њега, оно што нам је данас од те поезије познато представља, и у квантитативном и у квалитативном смислу, тек врх леденог брега. Ова књига уобличена је у специфичним околностима и делом одговара на питања која су ми се наметала док сам је писала. Како се модерна друштва брину о мртвима? Има ли нешто око чега се та друштва слажу, осим жеље за голим опстанком? Постоји ли неки минимум заједништва, који истрајава упркос кризама и политичким и идеолошким поделама? И како је поезија, у којој је свест о заједништву вековима изражавана и негована, реаговала на изазове с којима се, драстичније него икад раније, суочила у Првом светском рату? (Из предговора ауторке)