Ja kao kći (sabrane pripovetke)

'Silnog me truda staje da ne dozvolim stvarnosti da mi uđe u svest kao što ovo jutro ulazi kroz prozor kupea. Unapred znam kako se čovek budi i kako bih se i ja kao čovek probudila: kao ptica pogledam oko sebe vidim gospođu saputnicu opet pomislim na istoriju ove prljave materije kojom je prekriveno sedište i vidim da jedan bunar prolazi prikačen za jednu stanicu kraj prozora. Onako kako nikad stvari nisu išle pre pronalaska voza: da im se koren ne vidi'