Izabrane pesme Vojislava ilića

I strahom srce učas se pritajiGledajuć mutno na jesenji danAh, šta su snovi i beskrajne želje,Kad život pada kao tihi san!... Ima njegova poezija neku jedinstvenu graciju kakvu dotle nije pokazivala naša poezija, nešto eterično, prizračno. To je tamno osećanje i neodređena, lutalačka misao, kazana svečano, harmonično, poetično, sa visinom himni. Za tu poeziju polumraka on je našao idealnu versifikaciju, otmenu dikciju, svečan ritam, naročito fine, glatke, harmonične stihove.Jovan SkerlićU njegovom delu srpska poezija 19. veka ponovo je u malom prešla ceo svoj razvojni put od klasicizma do simbolizma, često nadoknađujući ono što u stvarnosti, u celini i na vreme, iz ovih ili onih razloga, nije stigla da iživiMilorad PavićČini se da se značaj Vojislava Ilića ne iscrpljuje u kulturnoistorijskoj dimenziji njegovog čina, u prostoru i vremenu zadanom određenim trenutkom. Zvuk pevanja Vojislava Ilića osluškujemo danas kao šum jedne snažne ponornice koji se, preobražen u modernoj akustici, uporno probija u pevanje ovde i danas. Naročito kao izraz iskonske melodije jezika koji se, oslobođen formalnih stega, organizuje po svojim zakonima, koje je Vojislav osećao u srži. Ako je to osluškivanje tačno, onda je Vojislav Ilić živi pesnik, u metaforičnom mnogosmislu te reči.Ivan V. Lalić