Izabrana dela - Gogolj

Kad je Nikolaj Vasiljevič Gogolj objavio Večeri u seocetu kraj Dukanjke i Mirgorod u prvoj polovini tridesetih godina XIX veka, kritičar Visarion Beljinski je osetio da se rađa nova epoha u ruskom duhovnom životu. U kritici „O ruskim pripovetkama i pripovetkama g. Gogolja" (1835) on, između ostalog, piše da je u ruskoj književnosti prošlo vreme idealne poezije i da nailazi novo, realno umetničko viđenje sveta, čija je osnovna odlika „nepoštedna otvorenost", da se u novim umetničkim delima život pojavljuje „u svoj svojoj nagoti", „u svoj svojoj užasnoj ružnoći" i „svoj svojoj svečanoj lepoti".