Iz zaboravljenog sveta u večnost

Zapis duše, svetlosni kod, koji svako od nas poseduje, samo ga svako nije svestan, Milorad je ovaplotio kroz poeziju a poezija je najviši način, najveći stepen samospoznaje. Kroz tu tehniku pisanja, koju sam ja nazvala vedanjem iskazuju se prasećanja duše na određene događaje koji su zbog svoje važnosti zapisani i u sam nematerijalni prostor na najvišim razinama postojanja a Miloradova pesnička sposobnost da ih ponovo evocira je fascinantna!Svaka njegova pesma odzvanja kroz prostor i vreme sa najlepšom i stvaralačkom porukom koja glasi „LjUBAV SVE JE SAD”!Dušica MilosavljevićLirske pesme Milorada Maksimovića nose sobom dah zaboravljene drevnosti, dah, toplinu i divotu Praiskona.Odlika samoniklog, samosvojnog i samobitnog pesnika, pesnika po biću i suštastvu, ogleda se u lakoći pevanja, u lakoći i lepršavosti stvaranja.I zaista, Milorad Maksimović peva iz srca i duše, peva neusiljeno, bez grča i teskobe, peva i poje bez ikakvog stvaralačkog naprezanja.Njegova poezija, pogotovu lirika u knjizi Iz zaboravljenog sveta u večnost, deluje divotno, smirujuće i blagorodno na sva naša spoljna i unutarnja čula, na svekoliko naše biće i suštastvo.Govorim o pesniku lirskog i vilenjačkog glasa koji peva tako kao da ne peva, koji stvara tako kao da ne stvara, koji dela tako kao da ne dela.Milorad Maksimović nije običan pesnik.Uistini, on je vilenjak sa zvezdanom lirom!Dragan Simović