Istraživanje identiteta

Romaneskni opus Radomira Konstantinovića teško je svrstati u neki od postojećih poetičkih pravaca. Ipak, Branislava Vasić Rakočević je svojom studijom, a naročito njenim centralnim poglavljem, pokazala i odmak od ove tzv. nedoumice. Ukazala je na važnu činjenicu da je njegov roman, mada u početku eksperimentalan, svojim kasnijim proznim zamasima doneo onaj oblik autorefleksivnosti i parcelisanja smisla subjekta u naratoru, koje će tako plodonosno nastaviti postmodernizam. Na taj način, ova rasprava ispravno pokazuje ulančavanje tradicije srpskog romana još od Sterijinog dela do neoavangardnih pripovedačkih ostvarenja.