Istorija staza

Pešačenje i kretanje nisu važni samo jer smanjuju, recimo, nivo holesterola u krvi i na taj način sprečavaju pojavu arterioskleroze, koja ometa i konačno prekida rad srca. Za norveškog pisca Turbjerna Ekelunda, pešačenje i kretanje su uzbudljivo psihosomatsko iskustvo u kom se naš odnos prema okruženju, prirodi i vlastitom telu dinamizuje, usložnjava i obogaćuje. Istorija staza je priča o pokretu i orijentaciji u prostoru, o migraciji i prečicama, o značaju pejzaža za naš život, o našoj nasleđenoj potrebi za kretanjem. Sve su to dragoceni i skoro zaboravljeni aspekti pešačenja i kretanja u vremenu kom živimo, gde gotovo svi sede u kancelarijama, voze automobile i orijentišu se pomoću GPS-a.Istorija staza je, u isti mah, i autobiografska priča, priča o autorovoj porodici i odrastanju, o zaboravljenoj stazi iz detinjstva u šumovitom i prostranom zaleđu Osla. Pisac odlučuje da se tamo vrati i ponovo prođe tom stazom, u pokušaju da se približi odgovoru na pitanje koje je oduvek sebi postavljao: zašto nikad ne zaboravljamo staze iz detinjstva, zašto ostaju u nama ceo život?