Ispreturana autobiografija: u 101 sekvenci

...već samim naslovom Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci, Jovanović nagoveštava raskid sa tradicionalnim štivima te vrste i otvara vrata naglašavanju književnog u podvrsti književne autobiografije, kakvu je, recimo, izneo na svet Nabokov nazivajući je imperativom Govori, pamćenje. Možemo primetiti da naš autor ni ranije, u deskripcijama svojih lovova na zvukove što će postati građa za radiofonska dela (časopis „RTV – teorija i praksa“) i knjigama Priče sa Galiole, Kosančićev venac 19 i Obnavljanje hrama, nije sebi dopuštao puki izveštavalački govor. Uvek je tu bio na delu jezik sa granica fikcije, koji na krilima metafora i simbola uzdiže visoko pripovest koja bi u rukama manje dobrog pisca ostala prizemljena i čisto referencijalna. U Jovanovićevoj autobiografiji, međutim, estetska organizacija teksta podignuta je na još viši stepen, do mere postizanja ekvilibrijuma između literarne istine i stvarnih životnih činjenica.Đorđe Malavrazić