Iskra iskona

Iskra iskona, kao i prethodnih 12 Stojanovićevih pesničkih knjiga, u prepoznatljivom je znaku misaone poezije. Sam naslov sadrži simboličnu aliteraciju koja upućuje na višeslojnost ove knjige. Teško možemo zamisliti iskon bez iskre.Prva iskra je početak, sam iskon koji sebe pali i šalje na put. Iskon je početak putovanja iskre koja sebe traži i pronalazi na drugom putu na kojem uzrok i posledica često menjaju mesto.Kao da je u biti samoga života i postojanja paradoks i kao da je on glavni modus vivendi samog kosmosa. Ova knjiga pesama, na diskretan način bavi se i ovakvim pitanjima i paradoksima.Autor ne odustaje od velikih i najriskantnijih tema. On peva o ljubavi, smislu života, tradiciji, istoriji, pevajući o svetu i čoveku na njihovom putu od iskre do iskona do sadašnjeg trenutka.Pored velikih tema i specifičnih formi, kao što je pesniku omiljena vilanela, u knjizi su svoje mesto našli neki veliki pisci iz prošlosti.Na samom početku početku knjige nailazimo na četiri velika imena svetske književnosti: Dantea, Helderlinga, Dostojevskog i Rilkea. Kao i sve ostale Stojanovićeve pesničke knjige i ova je mali spev koji pokriva ogromni vremenski i prostorni raspon.Sve ovo pesnik postiže velikim pesničkim majstorstvom na formalnom planu i tananom pesničkom sublimacijom na najvažnijem, suštinskom planu.Vidan P. Bogdanović, urednik