Imaginarne biografije

Kao i onaj Španac, koji je zahvaljujući nekim knjigama uspeo da postane Don Kihot, tako je i Švob, pre nego što se latio književnosti i obogatio je, bio zadivljeni čitalac. Zalomila mu se Francuska, najknjiževnija od svih zemalja. Zalomio mu se devetnaesti vek, koji nije bio ispod prethodnog. Rabinske loze, on je nasledio istočnjačku tradiciju, koju je pridodao zapadnjačkim. Oduvek je osećao svojim prostor dubokih biblioteka. Naučio je grčki i preveo je Lukijana iz Samosate. Kao i mnogi drugi Francuzi, zavoleo je englesku književnost. Preveo je i Stivensona i Meredita, čije je delo tanano i teško. Nepristrasno se divio Vitmanu i Pou. Zanimao ga je srednjovekovni argo, kojim je baratao Fransoa Vijon. Otkrio je i preveo roman Mol Flanders, odakle je možda i naučio izmišljanje prilika.Njegove Imaginarne biografije datiraju iz 1896. Za svoje pisanje je izmislio neobičan metod. Protagonisti su realni; događaji mogu da budu bajkoliki a neretko i fantastični. Jedinstven ukus ove knjige nalazi se upravo u ovom spoju.Na svim krajevima sveta ima poklonika Marsela Švoba, koji obrazuju mala tajna društva. Nije težio slavi, a namerno je pisao za happy few, za manjinu. Obilazio je simbolističke kružoke; družio se sa Remijem i Gurmonom i sa Polom Klodelom.Oko 1935. napisao sam bezazlenu knjigu pod naslovom Svetska istorija beščašća. Jedan od mnogobrojnih njenih izvora, na koji kritika još nije ukazala, jeste ova Švobova knjiga.Godine 1867. i 1905. obuhvataju njegov život.Horhe Luis Borhes, Predgovori (odlomak)