Hteo sam da ćutim

Dvanaestog marta 1938. Vermaht je ušao u Austriju. Te večeri je u svojoj londonskojrezidenciji u Dauning stritu broj 10 engleski premijer Čemberlen sa suprugom ugostio nemačkogministra spoljnih poslova Ribentropa i njegovu suprugu. Tokom večere, dok je Ribentrop bioupadljivo dobre volje i ležerno c´askao za trpezom, Čemberlenu je uručen telegram. U telegramuje saopšteno da su nemačke trupe prešle austrijsku granicu. Iste te večeri, u Budimpešti, ŠandorMarai postaje svestan da je došao kraj evropske građanske kulture i civilizacije. Budimpešta jepočela da liči na uzavrelu močvaru. Na dnu te močvare potmulo je tutnjao vulkan, da bi narednihmeseci došlo do njegove erupcije: močvara je bila preplavljena krvavom, kužnom bujicom. Otom pomamnom i razornom duhovnom i političkom povodnju govori Maraijeva umetnička vizijaepohe pod naslovom Hteo sam da ćutim. Laslo Vegel