Hoću-neću

Roman Simona Simonovića Hoću-neću donosi pedeset dve odjave, po jednu za svaku nedelju u godini, u kojima se pripoveda ne samo o menama jedne kalendarske godine već i o davno prošlim, prošlim i sadašnjim vremenima. Središnja tema knjige povezuje nekoliko generacija jedne porodice, ali priča o njoj nije hronološka, istrzana je, košmarna, na ivici sna i jave, istovremeno i poetska i gruba, i setna i živahna. U romanu se prepliću naratorski, esejistički i pesnički diskurs, a većina odjava napisana je u prvom i drugom licu jednine (učesnici priče, i mrtvi i živi, obraćaju se jedni drugima) što pripovedanju daje izrazito ekspresivni ton.