Hermelin u Černopolju

Gregor fon Recori, u svom romanu Hermelin u Černopolju (1958), nudi poetski fascinantno i, sve u svemu, istorijski validno veličanje habzburškog sveta čiji je najšarmantniji i najukletiji kutak, onaj jugoistočnoevropski, prikazan ovde. Bajkovita potraga za izgubljenim vremenom i lirski određeno evociranje detinjstva ne sprečavaju Recorija da u čaroliji preobraženja uhvati istorijsku i društvenu stvarnost do koje je austrougarskim piscima bilo tako teško doći. Suština habzburške srednje Evrope nastaje, takoreći, filtrirana kroz začaranu, nestvarnu atmosferu događaja, koji inace blede spolja i doživljavaju se iznutra, u svom unutrašnjem odjeku i reperkusijama na maštu. Međutim, ova magična svetlost ne iskrivljuje istorijsku i društvenu stvarnost. Ako je Recori, s jedne strane, poslednji upečatljivi pesnik istočnih krunskih zemalja monarhije, on je i pisac koji je uhvatio istorijski značaj sloma prebacivši ga u osećanja pojedinih ljudi i u lirsku atmosferu romana.