Heklanje uz vetar

Kad je suvereno vladao radio talasima Beograda, novinar Milan D. Špiček nije ni slutio da će, jednoga dana, to uzbudljivo vreme pretvoriti u svojevrsnu romanesknu formu i čitaocima ponuditi „Heklanje uz vetar“.Roman pred nama je originalan po dramaturškoj formi i po stilu pripovedanja. To je svojevrsni miks stvarnog i nestvarnog, a pisac zapravo ispisuje hroniku Bograda kojeg više nema, jer su beton, gvožđe i plastika pokrili onu posebnost i onaj neponovljivi gradski kolorit. U romanu simboličkog naslova teško je razlučiti šta je istiniti događaj, a šta rezultat piščeve mašte. U stvari, možda je u ovom slučaju najtačnija definicija da je roman zapravo izmišljena stvarnost.Milan D. Špiček je imao na umu da sačini autobiografsku priču, ali se stvar otela pa je napisao vrcavu hroniku o nama, prepunu stvarnih junaka ili je neke događaje samo vešto naznačio a nama ostavio da ih dalje tumačimo. U svakom slučaju „Heklanje uz vetar“ je kaporovski intonirana knjiga, iskrena, autentična, duhovita i pokatkad vrlo opora i gorka. I roman i autobiografija i svojevrsna balada o Beogradu.Mladim čitaocima ova pripovest će biti intrigantna knjiga o neobičnim ljudima i čudesnim događajima, a onima malo starijim nezaobilazni podsetnik o prolaznosti i košavi koja, ipak, ne briše sve tragove. Jer oni, ti tragovi po kaldrmi, uz vešto spisateljsko pero prerastu u celovitu priču koja ostaje kao dokument vremena.Milomir Kragović