Habzburzi i južnoslovensko pitanje

Habzburzi i južnoslovensko pitanje – unutrašnja logika krivca za ratOvaj spis sadrži ekspertizu koja je 11. i 12. maja 1923. podneta Parlamentarnoj komisiji nemačkog Rajhstaga za istraživanje uzroka rata.Razlog što se ova ekspertiza ovde pojavljuje kao poseban spis, i to skoro na desetogodišnjicu Bertholdovog ultimatuma, je taj što predstavlja zaokruženu celinu; on se sadržajno ograničava na odnos Austro-Ugarske prema Srbiji i vremenski doseže do 28. jula 1914, datuma izbijanja „Trećeg balkanskog rata”. U stranicama koje slede neće biti govora o tome kako se on potom proširio na sve strane sveta, ali one zbog toga ne aboliraju nijedan imperijalizam.Ali, upravo se u tako ograničenom isečku predistorije svetskog požara može ući u trag unutrašnjoj logici samo ukoliko se dagađajima ne pristupa odbranaški, što je uobičajilo u objašnjenjima krivice za rat, već ukoliko se oni sagledavaju istorijski na osnovu njihovih razloga i njihove pozadine. Moto razmatranja bila nam je Hegelove misao: „Ko svet posmatra razumom, i vidi ga kao razuman.”I ako svi mi naučimo da celom svetu pristupamo razumom, tada će i procvetati nežni cvetak na ruševinama Evrope – nada da će konačno razum opet ovladati njenim pokretačkim silama.Frankfurt, oko Uskrsa 1924. Herman Vendel