Granica i identitet

Fenomen granica je, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, aktuelniji nego ikada. Iako živimo u vremenu u kom su granice nedavno bile proglašene suvišnim i provizornim, nagli priliv migranata, međugranični sporovi i Damoklov mač separacije, koji visi nad glavama nemalog broja evropskih i neevropskih multietničkih i multireligijski strukturiranih društava, učinili su granicu, kao fenomen, veoma aktuelnom ne samo na političkom i vojnom, nego i na ekonomskom i kulturnom planu.Fenomenološki pristup objašnjenju smisla granice pokazuje da su raznovrsne granice prisutnije u našim životima daleko više nego što mi to primećujemo, da su državne granice najčešće proklamovane kao trajne i stabilne, a da su, zapravo, nestalne i krhke, i sigurne samo onoliko koliko druga strana, preko granice, to hoće i može. Metodom apstrakcije, uporedno-istorijskom i hermeneutičkom metodom koja je neizbežna u svakom fenomenološkom istraživanju, namera je da se pokaže da granice nisu samo mesta sukoba, već i susreta.Cilj je određenje pojma granice ne samo kao linije, već i kao teritorije uz liniju sa dubinom, utvrđivanje njene društvene i, naročito, političke funkcije, određenje posebnosti kulture granice i njene neizbežno multikulturne dimenzije, zatim odnosa granice prema centru i periferiji celine koja se njome graniči, kao i njene efektivnosti u vremenu krize i perspektive u globalistički ustrojenom svetu.– AutorIzdanje je na srpskom i engleskom jeziku.