Gradovi i Himere

U "Gradovima i himerama" sjajni opisi predela i vaskrsavanje prošlosti tako neki put zanesu čitaoca da on ne primeti ili ne ceni dosta piščeve refleksije i duhovite napomene — posejane po svim stranicama njegove knjige — o čoveku i životu, o ljubavi i o ženi, o ljudskoj sujeti i o zaboravu ("Ako danas nema velikih ljubavi, to je zato što nema velikih samoća"). Misli su nenametljive, jednostavne, briljantno formulisane; u smeni osmeha i gorčine, one katkad iznenade dubinom ("Sve je veliko i sveto moralo kanda da ljudima bude nametnuto nasiljem". "Onaj koji sve pobedi, najzad i sve unizi").Erudicija i duhovitost Dučićeva u "Gradovima i himerama" nisu svagda bez crta koketerije. Pisac neki put zaboravi da je pesnik koji se obraća čitaocima, i ponaša se kao diplomat čijoj konverzaciji treba da se dive u otmenom društvu. U takvom trenutku, oštroumna zapažanja su zamenjena svakidašnjim desetkama, a pesnički govor ljubaznim ćaskanjem.Sigurno, Dučićeva putnička pisma su van vremena, apstraktna, i to im oduzima od života. Ali to im oduzima i mogućnost da budu konvencionalna ili dosadna. U doba banalnog govornog jezika u srpskoj pripovedačkoj književnosti "Gradovi i himere" bili su otkriće, i ostali najviši artistički domet srpske proze.U svojim pismima, objedinjenim u knjigu "Gradovi i himere", kojih ima deset, Dučić nas vodi kroz Švajcarske Alpe, Ženevu, Pariz, Krf, Rim, Delfe, Avile, Atinu, Jerusalim i Kairo.