Gozba, Ksenofont

Ksenofontova Gozba ne poseduje onu potrebnu logičku i pojmovnu strogost kakvu imaju Platonovi dijalozi, ali pokreće pitanja koja spadaju u neku vrstu životne mudrosti, gde sagovornici, služeći se argumentacijom, doduše, ne uvek filozofski rafiniranom, dolaze do paradoksalnih ili pak komičnih zaključaka. Sem istorijske i književne, razgovori u Ksenofontovoj Gozbi imaju i izvestan filozofski značaj. A veličanjem „nebeske” Afrodite, duševne nad telesnom ljubavlju, prijateljstva nad erotikom, Ksenofontov Sokrat nam, čini se, još više od Platonovog ističe značaj prve, trajnije i vrednije ljubavi nad onom koja je prolazna, jer upravo ona utiče da se razvijamo kao časni građani posvećeni vrlini i svome polisu.(Iz recenzije Irine Deretić)