Gospođa Vilovski

Maestralno sklopljena priča o Srbiji, ratu i čoveku izgubljenom u vremenuBranko Miloradović je multitalentovan čovek, pa u pisanju svojih knjiga na najbolji način koristi i veštine, koje samo na prvi pogled nemaju dodirnih tačaka sa lite-raturom. Ova opaska ne može promaći pažljivom čitaocu, koji ima utisak da čitajući roman Gospođa Vilovski gleda uzbudljiv film. A uzbudljivog filma nema bez vrhunske montaže, koja spaja i pretapa kadrove u pitku priču kao što je ova koju nam nudi autor.Kao iskusan romanopisac, nagrađivan i kao autor knji ževnosti za decu – što je veoma bitan podatak, Branko poseduje dar tako redak u našoj literaturi: na relativno malom broju stranica, neobičnom za savremene romano-pisce, pokazati bogatstvo jezika i ideja. Zato sam čita-jući roman Gospođa Vilovski, iako su tematski potpuno različiti, stalno na umu imao romane Usta puna zemlje Branimira Šćepanovića i Zelena čoja Montenegra Mome Kapora. Branko je kao uman čovek shvatio da su elektron-ski mediji i sve veća brzina življenja učinili da prose-čan čitalac traži da i najsloženija priča bude prezento-vana kratko i pitko. Zato je i Umberto Eko, pre nekoliko godina, svoj roman Ime ruže skratio za sto pedeset stra-nica. A Branko ne mora da krati ni jednu reč. – Vanja BulićNa srazmerno skučenom prostoru, Branko Miloradović uspeva da narativizuje mnoštvo različitih ambijenata, počev od večite tranzicije srpskog društva i, posebno uverljivo, Drugog svetskog rata u Srbiji, godina koje su mu prethodile i posleratne epohe. Bogdan Sič, retko plastično prikazan i slojevit lik srpskog XXI veka je upravo junak s kojim je moguće poi-stovetiti se, a to priželjkuje većina domaćih čitalaca romana o istoriji. – Igor Marojević