Godinama pre

Записи који су пред вама, настајали су годинама пре...тачније, почео сам да их пишем после непуних пет година рада у дипломатској служби, у Министарству за иностране послове. Иако нисам службовао у иностранству у том периоду, записи су настали после мојих путовања по земљама региона који сам пратио.Настали су у периоду који после година проведених у Министарству, за мене сигурно представља прекретницу.Промене које су се догодиле крајем 2000 године погодиле су и мене. Практично сам био принуђен да напустим Министарство и посао који сам баш волео, а да никада нисам добио ваљане разлоге за то. То је заиста било тешко време у коме су профитирали многи који то ничим нису заслужили. Многи партијски кадрови су променили боју и били примљени у нове странке, а да нико није размишљао о томе да онај ко те једном прода, по правилу то уради и следећи пут.У годинама после тога, по српским обичајима, немогуће је постало могуће, власт је губила идеолошки предзнак и дојучерашње супарнике, интерес је спојио и на власти смо имали незамисливе страначке комбинације. Сада смо се већ и на то полако навикли. „Прелетачи“, као и људи који су некада били у врховима некадашње комунистичке власти, кадрови повучени из давно додељених пензија, сада виђени „спасиоци“, претворили су се у истакнуте представнике „демократске“ власти и направили огромну штету. Цех су углавном платили људи који су само радили свој посао и никада нису били у врховима власти.Свестан ових околности уточиште и шансу сам потражио у адвокатури. Као некадашњи судија, нисам имао проблем са прилагођавањем. Нисам се покајао ни најмање. Слобода коју ова професија у принципу пружа је непроцењива. Наравно да политика и овде има уплива, али ако радите поштено свој посао и имате одређени углед у друштву, можете се сматрати независним. Нема говора о камионим и авионима, али за миран, нормалан, пристојан живот можете да се изборите.Како прва љубав заборава нема, тако се нисам сасвим одрекао ни дипломатије. Звање амбасадора мира, које сам добио као члан невладине организације која има саветодавни статус при ЕКОСОКу УН на одређени начин, делом ми је надоместило посао који сам волео и оставио у дипломатији. Истовремено омогућило ми је још низ путовања у земље у које се ређе иде и обезбедило контакте са значајним и интересантним људима најразличитијег профила. Од бивших председника држава и влада, министара, шефова мисија, градоначелника па до бизнисмена различитог ранга и моћи. Са тих путовања настали су преостали записи.У текстовима који су пред вама, има и оних који су писани са приватних путовања на којима су се такође дешавале интересантне ствари, на пример сусрети са некадашњим колегама, а сада амбасадорима у бројним земљама, захваљујући чему сам успевао да видим и оно што у другим околностима не бих успео.Такође сусретао сам и људе који су били у посети нашој земљи и које сам том приликом примао, па су исти узвраћали гостопримство и моје приватне посете учинили готово званичним, обезбедивши ми посете неким од важних државних институција.У књизи нећете наћи дипломатске преписке, тајне депеше, интригантне заплете, дакле оно што свету прво падне на памет када се помене дипломатија и све оно што у вези са њом код људи може да заголица машту. Зато сигурно можете да нађете нешто од онога што сам радио годинама, што се заиста догађало, а везано је за дипломатију.Текстови су настајали у периоду од двадесет година и отуда постоје одређене неуједначености и разлике.Писао сам о градовима, државама, па и о целом континенту – рецимо о Аустралији.Писао сам о ономе што сам доживео, о сусретима са људима који су представљали или представљају још увек значајне фигуре у политици, бизнису, култури... Овом књигом желео сам то да поделим са другима.У сваком случају пријем на који сам наилазио и код једних и код других, како за време рада, тако и после одласка из државне службе, учинио ме је поносним, јер је значио апсолутну потврду и уважавање онога што сам у том периоду свог живота радио А У Т О Р