Gluvne čini

Sećanja na vizije doživljene u prošlosti pri učešću u razuzdanim narkotičkim i erotskim inicijacima dovode neimenovanog junaka ovog romana pred temeljno preispitivanje sopstvenog identiteta, pa čak i pred suicidna promišljanja. Suočenim sa sopstvenim neautentičnim postojanjem, junaku romana ne preostaje ništa drugo osim da svoje nemirenje sa svetom u kojem postoji i društvom u kojem se ispoljava, kao i razočarenje vezama u koje ulazi i, na koncu, samim sobom, pokuša da utaži begom u snoviđenja i u vizijska proniknuća. U Gluvnim činima je spretno ispripovedana nesputana eksplozija avangardne oniričke fantastike čija se poetska snaga i danas, gotovo sto godina nakon prvog objavljivanja, ukazuje u punom sjaju. Gluvne čini Aleksandra Ilića zadugo su bile gotovo zaboravljene, prevashodno zbog dogmatske cenzure nakon Drugog svetskog rata. Ipak, upravo zbog toga, kao i zbog svoje nemale poetske vrednosti, Gluvne čini važe za jednu od najbolje prikrivanih tajni srpske književnosti i jedan od najzanimljivijih kratkih romana srpske avangarde. Stoga ovaj roman nije tek još jedan iznalazak naše književne baštine koji je iz ideoloških ili istorijskih razloga bio skrajnut, već predstavlja, pre svega, jedan posve specifičan i grandiozno osmišljen izraz modernosti. (Iz pogovora Milomira Gavrilovića)