Globalizacija : izazovi i kontroverze

Moderno društvo, sa svim pratećim atributima, uglavnom se teorijski promišlja polazeći od ideja i vrednosti civilizacije Zapada, prakse industrijskog kapitalizma i nacionalne države. Globalna društvena kretanja tokom minulih pet-šest decenija, a posebno ona posle 1989. godine, pokazuju i nagoveštavaju značajne promene u statici i dinamici društava širom sveta. Pojedinci, grupe i nacije postaju sve više međuzavisni, dok se učešće industrije u stvaranju domaćeg bruto proizvoda sve više smanjuje. U određenju karaktera savremenih društava pribegava se otuda novim odrednicama a najčešće se koristi pojam postindustrijskog društva – tzv. „treći talas” kome su prethodile poljoprivredna i industrijska civilizacija (Tofler). Upravo je ovo i polazište u analizi globalizacije u delu Bogdana Đurovića u kome autor nastoji da osvetli različite aspekte ovog višedimenzionalnog fenomena koji prožima sve pore društvenosti.Posledice globalizacije osećaju gotovo svi ljudi. Iako su njene posledice određene pre svega ekonomskim silama, posledice te dinamike najviše se uočavaju u oblasti politike; na primer, krnjenje suvereniteta nacionalne države, pojava novih društvenih pokreta, nejednakosti u globalnim i nacionalnim razmerama, pluralnost identiteta itd.