Filozofski spisi

Ortega (1883-1955) je, pored Unamuna, vodeći španski filosof, sa brojnim sledbenicima kako u Evropi tako i u zemljama španskog govornog područja (posebno u Latinskoj Americi). Među njima su Garsija Morente, Subiri, Širau, Hose Gaos, Maria Sambrano, Marias, Pedro Lain, Aranguren, Paulino Garagori, itd. Bio je profesor metafizike Univerziteta u Madridu, urednik čuvenog časopisa "Revista de Occidente" i ugledna ličnost liberalnog krila republikanske Španije (1931-1939). Postao je poznat po nastojanjima da pomiri racionalizam i vitalizam, odbacujući apstraktan razum u korist razuma kao oblika i funkcije života, života kao razuma (tzv. vitalni razum, u okviru koncepta raciovitalizma), gde živeti znači stalni, kontinuirani napor da sami sebe stvaramo i sami odlučujemo o svojoj autentičnosti i sudbini. Život nije biološka, već biografska stvarnost, van svake transcendencije (ono što je transcendentno za svakog od nas to je naša vlastita ljudska egzistencija). Otud je istorija (čovek nema svoju prirodu, već svoju istoriju) kao i filosofija, proizvod čoveka koji mu omogućava da se održi u životu. To su i poruke koje šalje izbor Orteginih filosofskih spisa.