Feničanski mitovi

„. . . Mnogo vekova kasnije na obale ove reke je stigao jedan čudan narod. Kad je jednog dana njihov vladar, koji je imao dva sina, poginuo u boju, braća su se odmah posvađala. I uskoro je izbio tako strašan i svirep rat da su se planine tresle kao stabljike na vetru, a Drinom je tekla krv umesto vode.Stariji brat je ubio mlađeg brata i izginuo je sav narod s obe strane reke. I tek onda, kad je ostao sam pod suncem, stariji brat je shvatio koliko je bio lud. Lutao je pustom zemljom i proklinjao mlado sunce, a ono bi onda od tuge ispustilo jednu suzu.Ne znam kako se ovaj nesretni čovek zvao, ali su mu Feničani dali ime Balkain, što je značilo onaj koji je ubio brata, a sve ove zemlje su po njemu dobile ime Balkan, tj. zemlje nad kojima sunce plače. A od tada tri puta u svakom veku Drinom teče krv umesto vode. . . “ Feničanski mitovi Kad je Bal dao Feničanima pismo i rekao im da napišu priču o sebi samima – tako da njihova postignuća ne budu zaboravljena – oni ga nisu shvatili i prodali su pismo Grcima. Zato nikad ništa nisu napisali i ostali su slučajan blesak u svemiru, kao udaljeni sev munje.Ova knjiga je pokušaj da se uradi ono što nije urađeno, ali za to je bilo potrebno naglavačke izvrnuti istoriju, koju uvek pišu pobednici. . . A Feničani su bili izuzetno nadaren i hrabar narod, koji se borio umom a ne mačem, i otvorili su čovečanstvu puteve na koje čovek nikada pre toga nije stupio. Feniks je simbol onog što se nikad ne umire, što se uvek ponovo rađa, u sve većem i većem sjaju, a glavni junak knjige je jedini preživeli Feničanin, koji stolećima luta svetom , tako da je ova „rapsodija“, svojevrsna istorija sveta u poslednja tri milenijuma.