Evropski rat i sudbina Rusije

Evropski rat i sudbina Rusije Nikolaja Berđajeva donosi političku filosofiju velikog ruskog religioznog mislioca – eseje o ratu, naciji i sudbini Evrope.Zbornik pisan pred rusku revoluciju i u izgnanstvu u Parizu, u izboru Vladimira Dimitrijevića.Šta je sloboda, šta je narod, šta je Evropa – pitanja postavljena pre sto godina, a savremena i danas.Politička filosofija Berđajeva u knjizi Evropski rat i sudbina Rusije razvija se kao odgovor na katastrofu veka – Veliki rat i rusku revoluciju. Nikolaj Berđajev, jedan od najznačajnijih ruskih religioznih mislilaca XX veka, ovde se ne otkriva kao autor Filosofije slobode, nego kao politički filosof duhovnih korena političkih loma.Politička filosofija Berđajeva na razmeđi epohaZbirka eseja pisanih između 1914. i 1947, u izboru Vladimira Dimitrijevića, osvetljava manje poznat ali suštinski sloj Berđajevljeve misli. Za ovog hrišćanskog personalistu politika je uvek odraz stanja duha, ne samostalna sfera. Kad se ruši Evropa, ruši se nešto dublje od granica i poredaka.Uvodni tekst priređivača postavlja eseje u kontekst ruske intelektualne tradicije devetnaestog veka – slovenofila, zapadnjaka i religioznih filosofa.Priroda rata kao znak duhovne bolestiU centralnom eseju Berđajev postavlja pitanje koje parališe svakog iskrenog mislioca: šta je zapravo rat? Njegov odgovor je neočekivan. Rat nije izvor zla, već njegov simptom – spoljašnji rat izbija onda kada je unutrašnji rat, u srcu čovečanstva, već dugo prisutan.„Svi smo krivi za bolest čovečanstva koja izbija ratom“;, piše Berđajev. Buržoaski mir pre 1914. bio je, po njemu, maska iza koje se odvijalo neprekidno duhovno ubistvo. Malograđanska civilizacija morala je da izvede na površinu sopstveno zlo.Nacija u Berđajevljevoj političkoj misliJedan od najoštrijih delova knjige je Berđajevljeva kritika i nacionalizma i kosmopolitizma. Oba su apstrakcije. Narod nije ni „pripadnik rase“; zatvoren u krv, ni „građanin sveta“; bez roda i tla. Narod je ontološka realnost, „hijerarhijski stupanj bića“;, ne ideološka konstrukcija.Kultura je, po Berđajevu, uvek nacionalna – i baš zato univerzalna. Dostojevski je svetska figura zato što je do kraja ruski, ne uprkos tome. Njegova kritika „internacionalne Evrope“; zvuči kao direktna poruka našem vremenu.Malograđanština kao najveća opasnost demokratijeBerđajev brani ideju demokratije, ali ne onakvu kakva se u dvadesetom veku nametnula. Demokratija koja prestaje da služi Bogočoveku i počinje da služi „prosečnom čoveku“; pretvara se u malograđanštinu. Prosečnost tada postaje merilo svega, a veličina – smetnja. Pisano pre sto godina, a čita se kao autopsija moderne zapadne civilizacije.Dostojevski i duhovi ruske revolucijeU dugom tematskom eseju Berđajev tumači rusku revoluciju ne kao politički događaj, nego kao otkrivanje starih bolesti ruskog duha. „Demoni“; koje su Gogolj, Dostojevski i Tolstoj naslikali nisu iščezli – samo su se preobukli u nove uniforme. Revolucija je, po njemu, bila maskenbal stvari koje su u ruskoj duši odavno tinjale.Izgon filosofskim parohodomGodine 1922. Lenjin lično potpisuje odluku o Berđajevljevom izgonu iz Sovjetskog Saveza. Zajedno sa Bulgakovom, Iljinom, Frankom i nizom ruskih intelektualaca, filosof je poslat brodom u Berlin, sa pretnjom streljanja ako se vrati.Zapisnik sa njegovog saslušanja pred Čekom, ovde objavljen, dokument je od trajne vrednosti. „Zalažem se za perspektivu čoveka i čovečanstva“;, svedoči Berđajev pred boljševičkom policijom. Njegova politička filosofija nije bila akademska teorija, nego uverenje za koje je platio izgnanstvom od dvadeset pet godina – do smrti u Klamaru 1948.O autoruNikolaj Aleksandrovič Berđajev (1874–1948) jedan je od najznačajnijih predstavnika ruske religiozne i političke filosofije dvadesetog veka. Duboko je uticao na hrišćanski personalizam Zapada, posebno na Emanuela Munijea i Žaka Maritena. Među glavnim delima su Smisao stvaralaštva, Filosofija slobode, Filosofija nejednakosti i Novi srednji vek. Prevođen je na dvadeset jezika.