Evropa i mit o zapadu

„Pojam Zapada, danas više nego juče, kada je izazivao prepirke među Evropljanima, više nije ništa drugo do prazan, isključivo geopolitički koncept, bez sadržaja koji obogaćuje život duha i izgradnju bolje budućnosti. Američka politička kultura prisvojila je taj pojam i koristila ga tako intezivno za vreme Hladnog rata da više, izgleda, ne može da odustane od njega. U Evropi se, budući da su se stare i strahovite filozofske, mističke i nacionalističke rasprave, koje su se bile polarizovale povodom tog emocijom opterećenog termina, danas smirile, ovaj se koncept upotrebljava sa uživanjem kako bi se potvrdila njegova mitološka funkcija drugosti koja je jedinstvena u odnosu na sve što je izvan okvira Zapada i osećanja moralne nadmoćnosti kojoj ostatak sveta mora da se prilagodi.Isto tako se može misliti da je vitalnost Evrope uslovljena aktuelnim okamenjenim kanonima zapadnjaštva. Zato što Evropa kulture, kreativnosti, inventivnosti, Evropa umetnosti, prefinjenosti, filozofske misli i znatiželje prema svetu, Evropa kakvu ćemo ovde pokušati da pojmimo, nije u istinskom srodstvu sa aktuelnim pojmom Zapada, koji više nije ništa do geografski i služi ciljevima imperijalne moći. Zbog toga će neki čitaoci možda oceniti ove stranice kao zapadofobne, dok će ih neki drugi, izvan Zapada, možda smatrati previše evrofilnim. Čitalac će o njima suditi nakon što sa mnom bude pokušao da na drugačiji način pročita istoriju Evrope, u njenoj zajedničkoj unutrašnjoj dinamici i u njenim odnosima sa svetom na ostala četiri kontinenta.“