Etnografsko stvaralaštvo ljubiše r. đenića-rujanskog

„U mojoj familiji od očeve i majčine strane niko nije crtao, ali je bilo predaka koji su voleli knjigu. Moji dedovi po majci Milan i Marinko Ćirković voleli su knjigu. Deda Marinko imao je sopstvenu biblioteku od preko 200 knjiga koje nažalost nisu sačuvane, a isto tako i ujak Milija imao je jedan pun sanduk knjiga, koje sam imao u rukama dok sam bio mali, ali nažalost i ovaj ujakov sanduk sa knjigama nestao je na neki volšeban način. I ja sada u poznim godinama, kada razmišljam o mojoj ljubavi za lepom slikom ili grafikom, postavljam sebi pitanje: kako je došlo da zavolim sliku i crtež?Verovatno da je ta ljubav došla sticajem okolnosti.