Eseji miloša crnjanskog

Čini mi se da svi oni koji su se na ovaj ili onaj način bavili esejom (a takvih je malo ako je verovati esejisti Sretenu Mariću) slažu u jednoj stvari: esej kao žanr veoma je teško definisati. U nastojanjim da se odredi njegova suština, strukturne karakteristike i funkcija, kao oblika, odnosno žanra ili vrste, gotovo bez izuzetka nailazilo se na prepreku njegove “neodređenosti” i “neuhvatljivosti ”. To “što ne podnosi nikakav zakon, pa ni zakon žanra” sagledava se uglavnom kao posledica dveju uočenih karakteristika eseja: njegove subjektivnosti i hibridnosti.