Električno raspeće

Svet Čavićeve poezije je svet u fragmentima, neizdiferenciran i maglovit. U njemu pesnički subjekat pokušava da se razabere, pre svega nastojeći da osvesti proces i cilj stvaranja, osvetljavajući sopstvena poetička načela i postavljajući nove zadatke ponajpre pred jezik poezije. Ova zbirka je u znaku potrage za takvim jezikom koji bi u najrazličitijim pesničkim formama kojima autor pribegava, mogao da komunicira uvažavajući specifičnosti čitaoca milenijumske generacije. Čavićeva metaforika počiva na dubokom razumevanju savremenosti, spajajući je u širokom luku sa najdubljim naslagama civilizacija. U osnovi takvog pesničkog poduhvata je želja da se kroz sam poetski čin dođe do uvida o vremenu, sa jednakom svešću o odgovornosti da se o tom vremenu peva i o potrebi da se čovek utemelji u novoj duhovnosti.