Elegije iz oksopetre

Elitisova zbirka pesama Elegije iz Oksopetre, objavljena na pesnikov osamdeseti rođendan, 2. novembra 1991. godine, okrenuta je mistički dubokom i metafizički (ne)dostupnom iskustvu zatvaranja ciklusa lirskog istraživanja sveta kao početku pesničkog iskustva. Sintaktički kompleksne i izazovne, okrenute vizijama i uspomenama, i u dijalogu sa tradicijom antičke lirike i filozofije (u prvom redu sa Heraklitom i Pindarom) koliko i sa nasleđem evropskog romantizma (Helderlinom, Novalisom, Rilkeom i Dionisijem Solomosom), Elegije iz Oksopetre čine zaokružen pesnički svet, nesvodiv na neposredni plan bogatih pesničkih slika i osnovnog emocionalnog tona. Naprotiv: refleksivna priroda ovih pesama poziva i obavezuje čitaoca da preuzme i uživanje i odgovornost pristupanja tekstu. Ovom izdanju Elegija pridružen je i zahvalno koristan pogovor prevodioca, heleniste dr Vladimira Boškovića, čija poslednja rečenica, koja se poziva na Elitisovo stanovište spram smrti, sugeriše upravo takav čitalački zahvat: „Kako je rekao Elitis, ako je smrt prva istina, tek nam predstoji da saznamo koja je poslednja.“