Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi, 3. dopunjeno izdanje

Studija Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi Slobodana Antonića tumači zašto Zapad ne razume dva pravoslavna naroda i šta ih duhovno povezuje.Kroz pet eseja, sabranih u trećem dopunjenom izdanju, autor vodi od kolonijalnog položaja Srbije i Rusije do pitanja zaveta kao jezgra identiteta – sociološki precizno, a bez patetike.Zavetni narodi svoj značaj ne mere brojnošću, već vernošću smislu.Predgovor je napisao dr Vladimir Dimitrijević.Zavetni narodi nisu oni koji su najbrojniji, već oni koji svom postojanju daju smisao izvan pukog trajanja. U studiji Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi Slobodan Antonić postavlja pitanje koje Zapad decenijama pogrešno odgovara: šta to Srbe i Ruse čini nepredvidljivim, otpornim i teško „osvojivim”? Odgovor ne traži u politici, nego u dubinskom duhu dva pravoslavna naroda.Zašto Zapad ne razume Srbe i RuseAntonić pokazuje da Zapad u susretu sa Srbima i Rusima učestalo greši – u procenama, predviđanjima i potezima. Uzrok nije slučajan. Zapad primenjuje pojednostavljene stereotipe, a glavni izvor saznanja o nama nalazi u otuđenom, prozapadnom delu domaće elite.Ta kompradorska elita, tvrdi autor, davno je presekla vezu sa sopstvenim narodom i poznaje ga samo kroz negativne autostereotipe. Otuda niz zapadnih pogrešnih procena – od Kosova do ruske izdržljivosti – koje istorija velikim narodima teško oprašta.Bele kolonije IstokaDrugi deo knjige vraća se u istoriju da bi objasnio sadašnjost. Hitler i nacizam, podseća Antonić, nisu incident u povesti Zapada, već otvoreno najavljivanje onoga što je Zapad drugde već činio – po uzoru na istrebljenje starosedelaca i rasne zakone.Srbija i Rusija se, u tom ključu, čitaju kao bele kolonije: narodi koje zatečeni poredak vidi kao višak. Autor povezuje plan da Srbija „nestane s karte” sa istovetnom logikom koja i danas, kroz sankcije i pritiske, teži da istok Evrope svede na sirovinu.Vavilonski Zapad naspram hrišćanskog IstokaU središtu knjige je pitanje duhovne razlike. Zapad je, po Antoniću, postao posthrišćanska civilizacija – svet parcijalnog znanja, osiguranja i kontrole, čiju distopiju nagoveštava Hakslijev Vrli novi svet.Istočno hrišćanstvo, nasuprot tome, traži celinu i viši smisao. Pravoslavni čovek istoriju ne vidi kao puki zbir događaja, već kao polje Božjeg domostroja. Ta razlika, tvrdi autor, objašnjava zašto Zapad Rusiju i Srbiju oseća kao trajnu smetnju.Zavet: zašto su Srbi i Rusi zavetni narodiZavršni esej, nov u ovom izdanju, donosi teorijsko jezgro knjige. Srpski identitet, pokazuje Antonić, ne može se razumeti bez ideje zaveta: svaki kršteni narod postaje izabrani, pozvan u istorijsku službu.Iz toga slede tri obaveze zavetnog identiteta – svedočiti istinu, sačuvati sebe i pružiti otpor zlu, i biti zajednica koja radi na spasenju svih. Kosovski zavet i narodno opredeljenje 27. marta 1941. autor čita kao snagu te svesti u delu.Zavetna svest i zajednice spasenjaAntonić ne piše ni nostalgično ni apologetski. Njegova poruka je trezvena: i pored poraza, sankcija i kolonijalnog položaja, duh oba naroda ostaje neumiren. „Ostati mudar i osluškivati znake vremena” – misao je koja prožima celu studiju.Upravo u tom spoju partikularnog i univerzalnog autor vidi smisao zavetne svesti: čuvajući sebe, zavetni narodi čuvaju i mogućnost spasenja drugih. „Teško je i lepo biti deo tih naroda”, zaključuje Antonić.O autoruSlobodan Antonić (Beograd, 1959) redovni je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za sociologiju. Bio je predsednik Srpskog sociološkog društva i glavni urednik Sociološkog pregleda, a član je Matice srpske i Andrićevog instituta.Objavio je dvadesetak knjiga, među kojima su Demontaža kulture, Kolonijalno (anti)obrazovanje, Ukrajinski rat – buđenje Carstva i Neokolonijalizam i inverzni nacionalizam. Njegovo delo Moć i seksualnost nagrađeno je kao najbolja domaća sociološka knjiga godine.