Duboko plavetnilo

Vojnički poziv za njega je bilo zaveštanja vojsci, koja je trebalo da ostvari veliku nacionalnu ideju, čemu se predavao do naivnosti. Među višim oficirima i đeneralima ne možemo naći nijednog koji bi toliko bio privržen i odan „kralju i otadžbini“. Ta slika vlasti, naslijeđena još iz djetinjstva u patrijarhalnoj porodici, prenesena je u njegovoj svijesti na državu i vojsku. Državna vlast, kralj, vlada i vrhovna komanda - za njega je bila glava velike porodične zadruge, a vojska porodica, u kojoj su se znali ustaljeni red i poštovanje. Bojoviću je država značila oltar i svetilište, za koju život nije bio neka osobita cijena. Čitavog svog vojničkog života njemu se ta slika nije ni najmanje izobličila.Božidar M. JovovićVojvoda Bojović je vatreni patriota. On je svoj život posvetio svojoj zemlji. Njegove glavne osobine su iskrenost, požrtvovanje i dobronamernost. Ovaj hrabri vojnik je blag. Njegov glas, malo potmuo, gotovo se nikad ne izdiže i njegove oči koje gledaju pravo u vaše, imaju nečeg melanhoKoliko godina stane u život, a koliko života u samo jednu godinu?Zaranjajući u duboko plavetnilo, Rado Antolović, jasno iscrtava sve događaje i ljude koji imaju sposobnost da zasijaju i u najmračnijim dubinama okeana.Brodovi plove, seku talase, noseći na sebi život i sudbinu čoveka-kapi, čoveka-soli, čoveka-plimu, čoveka-bujicu.Duboko plavetnilo biografski je roman stanovnika Okeana, priča o životu rasprostrtom na nekoliko kontinenata; o uspehu i rušenju, ali i snazi dase krene iz početka. Stranice ove knjige značiće podstrek za svakog ko ih pročita, biće vetar u jedra svakome ko prepozna trenutak kad je dobro jedra raširiti.Samo onaj ko zaroni u dubine sopstvenog bića, biće spreman da se suoči sa svime što plima izbaci na obalu, a znaće da uživa i ceni ono što ima, kadanaposletku dođe oseka. Ovo je priča o vodi, o ljubavi, o bolu, o padu i usponu, o uspehu, ali najvažnije od svega – ovo je priča o Životu.ličnog. To je nostalgija za otadžbinom i žalost za svima onima koji su izginuli za njenu slobodu.Arčibald RajsU proboju Solunskog fronta Prva armija je, posle nezadrživog juriša na jako utvrđeni front od Sokola do Crne Reke i teških borbi od 15. do 18. septembra 1918. godine, oslobodila Veles i Ovče polje. Kod Kumanova je primorala dve bugarske divizije da polože oružje. Petar Bojović unapređen je u čin vojvode 26. septembra 1918. godine.Radivoje Bojović