Drugi život adolfa h.

Početkom oktobra 1909. godine Adolf Hitler je pao prijemni ispit na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Šta bi bilo da je žiri doneo drugačiju odluku? Tok Firerovog života, a potom i života plahe, strastvene nemačke omladine i, u konačnici, svetske istorije – bili bi, verovatno, potpuno izmenjeni.Među ličnostima koje su duboko promenile pravac kretanja XX veka, Hitler je najistaknutija. Lični poraz podstakao ga je da isuče mač na čitavu planetu. Romanopisac bi mogao pisati o ovom periodu i bez spomena Hitlerovog imena, ali tada bi njegova priča bila puka fantastika. On odlučuje da pođe od druge pretpostavke – Šta da je Hitler bio drugačiji čovek? Šta da ga je nešto odvuklo od njegovih demona? Šta bi bilo da se nikad nije bavio politikom?Šmit zapanjujuće vešto manipuliše zapletom. Sa užitkom vodi dva paralelna narativna toka. Jedan događaj, postavljen na početak romana, ustupiće mesto dvema različitim sudbinama.Čitav roman počiva na dve alternativne mogućnosti – „pao“ ili „položio“. Poglavlje za poglavljem, onaj koji nije uspeo biće suprostavljen onome koji jeste. Onaj koji nije – zove se Hitler. Umetnički svet ga je bespovratno odbio. Onaj koga je pak prihvatio zove se Adolf H. Znamo, avaj, skoro sve o životu prvog. Opisujući drugog, Šmit nas uvodi u prostor alternativnih mogućnosti.