Dostojevski: pisac i pravoslavlje

Pred čitaocem su tekstovi o Dostojevskom iz pera velikih pravoslavnih umova Rusije i Srbije. Dostojevski je jedan od retkih koji su verovali da književna reč može biti potraga za Rečju Božijom, za Logosom Kojim je svet sazdan. Branitelj poniženih i uvređenih, ruski klasik je svedočio da nema Istine van Hrista. Bez njega ne bismo znali kakve će ponorne sablazni doneti velikoinkvizitorska utopija „kristalnog dvorca“ za tupo i sito čovečanstvo.Zbog toga je pravoslavlje ključ za otkrivanje smisla velikog dela Fjodora Mihailoviča. Ovde sabrani tekstovi ruskih i srpskih autora, od kojih se neki prvi put pojavljuju na srpskom jeziku, pravi su vodič kroz romane, pripovetke, dnevnike i pisma velikog ruskog pisca. Takođe, ovaj zbornik je nešto što je nedostajalo srpskoj publici. Na univerzitetskom, ali i širem nivou u Srbiji tek treba da se afirmiše svojevrsna hrišćanska književna kritika i publicistika.Dostojevski i hrišćanska književna kritikaNa ruskom, hrišćanska književna kritika dodatno je napredovala, i to se može videti u ovom zborniku, prevashodno kroz tekstove Fjodora Tarasova i Vladimira Zaharova, za srpsku kulturu do sada neotkrivenih kritičara i teoretičara. Ono što je do danas ostalo nepopravljivo, to je nepoznavanje misli i dela Svetog Justina Ćelijskog, kako među studentima, tako i među profesorima beogradskog fakulteta (ne računajući Pravoslavni bogoslovski fakultet). Zbog toga njegovi, kao i tekstovi Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog, iako već poznati, nisu mogli da budu izostavljeni iz ovog zbornika.Dostojevski je pisac čije delo će uvek biti čitano. Ali da bi se ono razumelo, neophodne su knjige poput ove. Ona namerno nije sveobuhvatna (jer je sveobuhvatnost tumačenja Dostojevskog nemoguća), ali je dovoljna da se Zločinu i kazni, Braći Karamazovima i drugim delima, bez kojih bi svet oko nas bio znatno siromašniji, približimo tragom onih koji već vek i po idu putem kojim je krenuo „apostol pravoslavnog realizma“.