Dodir usne

Dodir usne, kao plamen svetlostiAtipična i posve svoja, osobeno jedinstvena i beskrajno drska u neprikosnovenoj jednostavnosti, autorka je Dodir usne imenovala kao duhovno i fizičko tumačenje postojanja:„Dodirom usne može da se smesti čitav kosmos vasione u grudima.“Tu nastaju i nestaju granice davnog i sadašnjeg, filozofskog i pragmatičnog životnog smisla. U njemu ima i zebnje i zanosa, istovremeno i težnja ka beskraju, u kome će spoznati sve začete tajne srca.Njen dodir je u duh u čoveku, u izgovorenim rečima, u kojima se ogleda nepredvidljiva lepota traganja u saglasju sa sudbinom.Nostalgija, je za Ljiljanu Janaćković isto što i ljubav, ali i lekovita biljka i plamen svetlosti, koji večno skriva kao da istražuje u njenim tajnama. U knjizi autorke se sve oseća i ništa ne vidi, ali je i izvor i uvir u finalni smisao odgonetanja imaginarnog sveta u kome prepoznajemo osobenu, snažnu i iskrenu himničku ispovest života koji traje. -Viktor B. Šećerovski „Dodir usne je lekovit, budi najlepša čula. Srce otkucava ljubav, otvara pogled zdravijem i lepšem životu.“ `…Poezija Ljiljane Janaćković je poezija koja se ne plaši da bude jednostavna. To je poezija jednostavnih osećanja i jednostavnog izraza, sva u želji da nađe najkaći put do osećanja i lepote reči…` – akademik Vlada Urošević